Muzikoterapija

Homeopatija kao i svaka energetska medicina temelji se na zakonima i principima zasnovanim na elektromagnetnom konceptu rezonancije, harmonije, pojačanja i interferencije. To možemo objasniti na klasičnom primeru rezonantne frekvencije između dve zvučne viljuške. Ako udarimo jednu zvučnu viljušku određene frekvencije onda će i druga viljuška iste frekvencije u toj prostoriji zavibrirati istim zvukom. Ukoliko je zvučna viljuška drugačije frekvencije ona će isto zavibrirati ali slabije i pri tom njena vibracija neće biti harmonična kao kod viljuške iste vibracije. Ovo je upravo jedan od najvažnijih principa homeopatije: “zakon sličnosti”. Dakle, vibratornom aktivacijom neke homogene materije možemo delovati na frekvenciju druge homogene materije. Ukoliko su frekvencije iste, dolazi do “buđenja” vibracije druge materije.

Kao što svaka nota ima svoj specifični zvuk, koji je zapravo frekvencija, tako i svaka materijalna supstanca ima svoju vibraciju, odnosno zvuk određene frekvencije. Zvuk frekvencije naših ćelija ne čujemo ali on ima svoje veoma moćno dejstvo u našem telu i čitavom životu. Cela nauka homeopatije počiva na ovoj činjenici koja se do sada nije mogla naučno objasniti jer nismo imali instrumente koji bi detektovali ove vibracije. Zahvaljujući razvoju tehnologije, danas su detektovane frekvencije svakog organa i jasno je “sazvučje” u kome postoje. Kada se to sazvučje raštima dolazi do poremećaja u telu. Današnja fizika potpuno dokazuje homeopatiju i sve energetske medicine. Uspešnost homeopatskog lečenja zavisi od veštine homeopate da pronađe frekvenciju koja je slična frekvenciji pacijenta, tj. njegovom opštem trenutnom stanju. Ta frekvencija se pronalazi na osnovu simptoma koji se u potpunosti moraju razumeti i povezati na mentalnom, emotivnom i fizičkom nivou. Simptomi su zapravo samo manifestacija vibracije u organizmu čoveka, a homeopatsko sredstvo je vibracija slična tom stanju, koja efektom rezonance “budi” izvorne frekvencije organizma koje su samoisceljujuće za čoveka. Naravno, za pronalaženje ove rezonantne frekvencije homeopati je potrebno ogromno znanje i još više veštine da sve ovo sagleda.

Ako razumemo ovaj pojam rezonantne frekvencije, onda je jasno da je i u muzici važno pronaći frekvenciju koja je najsličnija frekvenciji naših ćelija. Budući da naše uho čuje zvuk muzičkih instrumenata, uključena su još neka čula koja su povezana sa našim emocijama i čak i nesvesnim sadržajima. Zašto nesvesnim sadržajima? Zato što se upravo u procesu rezonance aktiviraju vibracije u čoveku koje su bile “uspavane” i nisu u polju zračenja svesnih misli. Dakle, udarom o jednu rezonantnu viljušku aktiviramo drugu slične frekvencije. Kada se te vibracije u čoveku aktiviraju dolazi do oslobađanja energije koja je bila zarobljena i vremenom se možda i materijalizovala u različite organske poremećaje. Za razliku od homeopatije ovde ne tražimo rezonantnu frekvenciju na osnovu simptoma pacijenta nego pronalazimo univerzalnu frekvenciju koja odgovara vibraciji života. To je frekvencija na osnovu koje se stvara atomska struktura u materiji. U homeopatiji znamo da je ponašanje molekula na materijalnom nivou jednako ponašanju čestica na subatomskom nivou. To je poznato kao doktrina signature. Na primer, u prirodi imamo određene biljke koje imaju oblik nekog našeg organa, kao što je plod oraha sličan ljudskom mozgu, presečena šargarepa izgleda kao oko, a zrno pasulja liči na bubreg itd. Te biljke su upravo korisne u ishrani za slične im organe.

Ako pogledamo širu sliku i potražimo koji je to oblik zajednički za svako rastinje u prirodi koje se nesmetano razvija i postoji u skladu sa svojoj okolinom, onda ćemo primetiti oblik spirale. Dakle, frekvencije muzičkih tonova bi trebalo da imaju veze sa proporcijom zlatnog preseka. Ako pogledamo organ na našem telu koji je namenjen za pretvaranje vibracija u zvuk koji čujemo, onda ćemo videti da je to uho koje je spiralnog oblika. Široka je filozofija o simbolici spirale tj. proporciji zlatnog preseka koja vekovima zaokuplja pažnju mnogih velikih umova. Ova znanja su “sklonjena” iz našeg obrazovanja a sve ovo je poznato još od antičke Grčke i ko zna još koliko pre toga. Međutim, u jednom momentu je došlo do uvođenja obrazovanja koje čoveka ostavlja zavisnim od sistema jer nema osećaj povezanosti sa planetom zbog nedostatka informacija. Niko nas ne uči da ćemo jačanjem vibracije svog srčanog organa voljenjem nekoga ili nečega poslati signal u mozak koji će svojom vibracijom podstaći vibraciju određenih centara gde se tog momenta pokreće proizvodnja određenih supstanci koje odgovaraju vibraciji tih lepih emocija. Ovaj biohemijski proces je najlekovitiji za čoveka. Dovoljno je stati pored neke lepe biljke, pomirisati neki lep cvet i ako nas preplavi lepo osećanje isceljujući process će da počne. U hipotalamusu mi stvaramo sitne nizove proteina (peptide) i sklapamo ih u određene neuro-peptide ili neuro-hormone koji odgovaraju emocijama koje doživljavamo svaki dan. Postoje hemijska jedinjenja za ljutnju, tugu, patnju… U momentu kada doživimo neko emocionalno stanje u svome telu ili u svom srcu, hipotalamus će odmah sastaviti odgovarajuće peptide koje oslobađa preko hipofize u krvotok, koji odmah pronalaze svoje mesto u različitim delovima tela.

Zapravo, istina je da čoveku nije potrebna nikakva spoljna hemijska supstanca da bi uravnotežila biohemijske procese u njegovom organizmu. Sve što uzmemo spolja dopuniće jedan deo a poremetiće drugi. Savremena nauka danas to tvrdi i u razvijenijim zemljama ova istraživanja možemo videti u naučnim tv emisijama. Savremena fizika je zadivljujuće pronikla u mikrosvet koji je zapravo sveprožimajući duhovni svet. Međutim, budući da se to ne nalazi u našim udžbenicima, skloni smo da mislimo da je to nešto tamo daleko i lepo ali ne može se primeniti u našem “realnom svetu”. Na žalost, nekim industrijama je to i u interesu. Zbog toga je čovečanstvo i došlo do ovog zdravstvenog stanja. Nesvesan ovih činjenica, čovek je nataložio silne generacijske blokade koje otežavaju ove jednostavne prirodne procese održanja zdravlja. Nije čovečanstvo bolesno zbog zagađenosti planete nego zbog ne korišćenja potencijala svog tela i svoje energije na pravi način. Umesto toga napravljene su razne industrije koje opstaju na čovekovom ne znanju istine.

Ipak, nova nauka polako počinje da dostiže razumevanja nekih kosmičkih zakona. Čovečanstvo koje smo do sada poznavali vise neće moći ostati isto. Zanimljiva su istraživanja genetičara na temu emotivne energije i gena. Pokazalo se da je mladunče koje je više bilo uz majku imalo na stotine drugačijih gena od onih mladunaca koji nisu bili uz nju. Takvi kunići su bili mnogo zdraviji od ostalih. Naučnici su primetili da se informacija skladišti u DNK i na taj način menja njegovu strukturu. Ovo je dovelo do razvoja nove nauke – epigenetike, koja govori da se genetska struktura može promeniti ako dođe do intervencije na emotivnom, odnosno energetsko-vibratornom nivou, što upravo dokazuje delovanje svake energetske medicine (kao sto je muzikoterapija) gde je jasno da će promena biti još izraženija ako delujemo ciljano tačno određenim vibratornim frekvencijama gde u potpunosti razumemo proces koji tom prilikom sledi.